Kako zavoleti sebe: u pedesetim

Sigurno ste već čule, pedesete su najkritičnije godine za ženu. Osećamo se neželjeno, odbačeno, staro. Simptomi menopauze nam zagorčavaju život, a okolina podgreva tenziju i strah od starenja. Jesu li vam već skrenuli pažnju da se ne ponašate u skladu sa svojim godinama? Madoni jesu, baš nedavno. Navodno su fotografije koje je objavila bile neprimerene za njenih pedeset i kusur leta, a ona je poručila: “Kako znam da se i dalje ponašam u skladu sa svojim godinama? To su moje godine i moj život”. Jednostavno, zar ne?

Iz primera mnogih sjajnih žena koje me okružuju, mogu da vam kažem: u pedesetim ćete uživati i to u svakom trenutku! Počev od onog koje ujutru provodite ispred ogledala. Za blistavost i sjaj kože, potražite radiant pudere. Ružičasta rumenila, blage senke i puna boja ruža za usne, učiniće da se osećate zavodljivo. O da, pričamo o osećanjima – potrebno je probuditi uspavanu zavodnicu u sebi. Niste valjda mislile da seksualni život treba da stane čim uđete u menopauzu?

I još? Ugrabite trenutke samo za sebe, više se posvetite vežbanju, izlascima i ljudima koji vam prijaju i koji vas pokreću, a pre svega toga: naučite da kažete “Ne”. Osećaćete se bolje, mnogo bolje. Mi to opet o osećanjima? Da, jer mudrost kaže: sve ostalo je precenjeno.

I tu, baš tu kod osećanja, setila sam se Žane Poliakov, jer kako završiti tekst o ljubavi prema sebi bez Žane i njene nepobedive ljubavi prema životu? A evo šta ona veli..

ŽANA O GODINAMA

Ne znam tačno zašto me Milica stavila u ovaj slot “kako zavoleti sebe u pedesetim“ kad ja imam 79 godina. Valjda zato što sam “mlada u duši“ 🙂

Ne menjaš se – vrlo često mi kažu dobronamerni prijatelji koji me ne viđaju često. Misle da je to kompliment. Ma otkud vam to? Svaka ćelija u mom telu se promenila više puta, hvala bogu te nisam više ista ona osoba koja sam bila pre nekoliko godina ili nekoliko decenija. Promena je jedina konstanta u našim životima. Prigrliš je i prihvatiš. Ili izgledaš kao devojčica. Stvarno? A zašto bih izgledala kao devojčica i zašto uvek komentarišemo nečiji izgled, pa dobro da li je to najvažnije što ja imam da ponudim ovom svetu. Onolike knjige napisah, napravih razne stvari, pomogla hiljadama ljudi ali ne – kako izgledam je izgleda najvažnije. Milion puta sam gost u raznim nekim emisijama i retko kad da je neko i zapamtio šta sam rekla ali kakve noge imam ili kako sam lepo izgledala, to često čujem. Dobro, kako zračim, tako i privlačim ali nikako da objasnim da sam samo fotogenična. Moja dobra prijateljica, inače također sad bivša urednica, mi kaže pre neki dan “stara žena a kakve sise ima“. Ona je iz modnog sveta i priča mi kako se ubiše žene vežbajući i stalno na nekim dijetama a kako tebi to uspeva. Ne znam, možda ima veze sa tim što se ne bavim toliko sopstvenim izgledom nego živim život koji volim.

Zadovoljna sam i zahvalna na svemu što jesam i imam, ne bavim se onim što nemam. Uvek sebe pitam šta je to što zaista želim? Moje telo je moj hram u njemu stanuje moja duša. A duša se hrani onim što je veseli. Ne borim se i ne trudim previše, sve što mi je potrebno dolazi do mene lako. Kao poklon sa neba. Ako imam neki problem, razmišljam da li bi se oko toga nervirala da mi je sutra poslednji dan ili da imam milion dolara. Obično je odgovor ne. Te se ne nerviram. Percepcija je sve.

Tokom šetnje po medijima otkrila sam da se žene najviše plaše osude sredine. Najveći zatvor u kome živimo i jeste mišljenje drugih. Naša zavisnost od mišljenja drugih. U mom mozgu nije bilo nešto dilema na tu temu, živim u uverenju da mene sredina voli i podržava. Volim ljude i ljudi vole mene. Svako koga sretnem je anđeo. Jednom sam razgovarala sa novinarkom koja me pita kako to da sam otišla iz grada u manju sredinu kad je velegrad centar zbivanja.
– Možda je to tako, odgovorim ja, ali ja sam centar univerzuma, do mene dodje sve šta treba da dodje a boga mi i ko treba.
– A zar ne mislite da ste sa tom izjavom jednostavno narcis? – dobra je novinarka.
– Možda bih bila narcis da ne mislim da ste i vi, jednako kao i ja, centar svog univerzuma. I ova gospoda kamermani što nas snimaju i vaši budući gosti u studiju i svi gledaoci koji nas gledaju. Ne samo da ste centar univerzuma nego ste i kreator istog. Sad, sa tim saznanjem, kakvu ćete realnost da kreirate za sebe danas?

Big hug for Žana Poliakov – što mi se upliće u život i pomaže da se ne ponašam u skladu sa svojim godinama.